Hasal Seder Pesah izražava stanje u kojem se čovjek nalazi na početku svog puta: on je pun energije, spreman je za ovo putovanje, i zna da je proces ispravke pred njim sve dok ne bude ispravljen tako da može da primi Svjetlost, Toru. Ali tokom izlaska iz Egipta, uzdižući se iznad svoje prirode, on vidi punu garanciju da uz pomoć od Gore on ima snagu i on je u stanju da, u svemu što je za njega pripremljeno, prođe kroz ovih 49 kapija - ispravke, uključujući i takozvani Lag Ba Omer (33. dan Omera), koji je usred perioda brojanja Omera, kao i sve dane Omera, da bi stigao do primanja Tore, do Šavuot. Tada će čitava Kli čovjeka biti spremna za 50. kapiju, i on će biti podesan da primi Svjetlost.
Ovo je prilično jednostavna pjesma. Ona specifično simbolizuje spremnost čovjeka da ide putem ispravke i prođe kroz sve Sefirot Omera, to jeste kroz celokupnu ispravku Kelim koju moramo da izvršimo u svakoj od Sfira, u svakom od ovih 49 stanja.
Komentar iz filma Melodije Viših svetova, dr Mihaila Lajtmana https://kabbalahmedia.info/en/programs/cu/l0GVJhAD?mediaType=video
Kel Mistater je pjesma koju pjevamo pred kraj Šabata, na kraju
dana, kada se već približavamo izlasku, kraju Šabata. Kraj Šabata je vrijeme
kada se Božansko, Šehina (svetost), koja dolazi čovjeku tokom duhovnog
uzdizanja, namjerno ga napušta, ostavljajući ga u tami, u nedostatku
ispunjenja, da bi sve što je primio tokom Šabata njemu poslužilo kao pokretačka
energija da on sam postigne ono što je dobio kao poklon tokom Šabata.
Šabat se naziva „poklon”. Kao što je u Tori napisano, Stvoritelj
je rekao: „Ja imam dobar poklon u svojoj riznici, naziva se Šabat, i tražim da
ga dam Izraelu. Idi i reci im.” (Talmud, Šabat 10b) Šabat je zaista poklon.
Zašto? Poklon je nešto što čovjek ne dobija kao nagradu, budući da za njega
nije radio. Poklon se daje iz ljubavi.
I to je Šabat—od Gore dolazi Viša sila koja se naziva Šabat.
Naravno, ona dolazi kabalisti, čovjeku koji želi da se približi Stvoritelju,
onome koji sebe posvjećuje duhovnom razvoju, a ne običnom čovjeku. Viša sila
dolazi od Gore i neizbježno budi čovjeka. On doživljava različite senzacije i
pojave koje još nije zaslužio u skladu sa svojim Kelim, ali su one njemu date
kao poklon.
Čovjeku se daje uspon, otkrovenje, ali nakon nekog vremena ovaj
osjećaj počinje da blijedi i da nestaje. Tada čovjek kaže: Kel Mistater—„Stvoritelj
se skriva”, „Ti, Stvoritelju, meni si se otkrio kao poklon u stanju Šabat, i
sada se ponovo udalji od mene i sakrij Sebe. Ja razumijem da je to neophodno da
bih mogao da se približim i otkrijem Tebe čak i u 'niskim' danima, to jeste u
vrijeme Tvoje skrivenosti, u radnim danima, kada sam u stanju radnih dana,
odvojen od svetosti. Ali moram da budem siguran da su svi dani u sedmici
povezani sa stepenom Šabat”. Ovo je pjesma čovjeka koji je doživio Stvoritelja.
Ova pjesma izražava osjete svih deset Sefirot—Keter, Hohma, Bina,
Hesed, Gevura, Tiferet, Necah, Hod, Yesod i Malhut—i to zbog toga što je čovjek
percipirao svojstva Stvoritelja u njima, i sada, dok ulazi u skrivenost i
Stvoritelj udaljava Sebe, on tačno zna šta treba da postigne sam. To je u njemu
već zapisano kao Rešimot, i za to on stiče snagu jer je bio u stanju Šabat.
Sada, tokom sedmice, čovjek uzdiže sebe na nivo prethodnog Šabata, a kasnije,
kada dođe sledeći Šabat, za njega će to biti još i veći poklon. Ovo se
nastavlja sve dok se svi ovi Šabati ne ujedine u stepen konačne ispravke.
U osnovi svake pesme postoje dva stanja. Jedno je stanje Kli, duša
na kojoj je čovek radio i ispravio je, a zatim drugo, kada je postigao
oslađivanje i ushićenje; i on sada peva iz ovog užitka.
Zbog toga u Cadik ke Tamar Ifrah postoji oset prethodnog stanja,
kada je čoveku nedostajalo ispunjenje, kada je patio i tragao, i sadašnjeg
stanja u kojem zna da je tako trebalo da bude, jer pravednik na kraju dolazi do
toga da opravda čitav proces kroz koji je prošao.
Tako, uzvišenost koja dolazi od krajnje suprotnosti osećaja sebe –
prethodnog bivanja u udaljenosti od Stvoritelja i osećaja koji sada ima ulaskom
u Kraljevu palatu, Viši svet – izbija u njegovom sadašnjem stanju u formi
melodije iz osećaja koji ga iznutra ispunjava.
Ovaj osećaj obuhvata dva suprotna stanja: njegovo prethodno,
najudaljenije stanje koje izgleda beznadežno daleko od Višeg, i sadašnje stanje
kada je postigao prianjanje uz Njega.
U suštini, ova pesma je posebna jer ono na čemu je čovek zahvalan
nije njegovo stanje. Tačnije, čovek je zahvalan jer je u mogućnosti da bude
pravednik, to jeste, on je u stanju da opravda Stvoritelja u svemu što mu se
dogodilo na njegovom putu. On sada vidi uzročnost i preku potrebu svih stanja
kroz koja je prošao. On razume da su sva ta stanja za njega uređena od Gore da
bi mogao da postigne ovo uzvišeno stanje.
(Psalmi: 92:13 K`o palma cvate pravednik i raste k`o cedar
libanonski. 92:14 Zasađeni u Domu Jahvinu, cvatu u dvorima Boga našega.)
Komentar iz filma Melodije Viših svetova, dr Mihaila Lajtmana
Bnei Heihala Bnei Heihala su
„sinovi Kraljeve palate”, oni koji žele da stignu do Kraljeve palate. Kraljeva
palata je Bina - svojstvo davanja, sila Stvoritelja, duhovno. Sinovi su oni
koji žude da liče na Kralja u svojim svojstvima, to jeste da postanu poput
Njega. Reč „Sin” (Ben) potiče od reči „razumeti” (Havana). Oni žude da razumeju
Kralja, i da kroz to razumevanje priđu bliže Njemu i osete Njega.
Tako, Bnei Heihala su duše koje
teže da postignu stanje ujedinjenja sa Kraljem u Njegovoj Palati. Za ovo, oni
su spremni da prođu čitav sistem ispravki, da sebe promene od početka do kraja
- od prirode u kojoj su stvoreni u prirodu Kralja, kako je napisano: „Vratiše
sinove Izraela u visine njihovog Boga”. O tome govori ova pesma.
Kada postignemo ovo stanje i
postanemo Bnei Heihala, to se naziva konačna ispravka. Zbog toga pevamo ovu
pesmu tokom Minha (večernja molitva) na Šabat. Šabat simbolizuje uspone, tokom
kojih se čitav ovaj svet u potpunosti uzdiže do Višeg sveta i tada svi ulazimo
u Kraljevu palatu. Ovako će biti na kraju razvoja čitavog čovečanstva —
konačne ispravke. Međutim, postoje duše koje već danas postižu ovo stanje. Ovo
se izražava kroz tri uspona svetova na Šabat. Oni koji prolaze kroz
individualnu ispravku, koji proučavaju Kabalu, osećaju tri uspona na Šabat.
Prvi uspon — veče, kada počinje Šabat; drugi — sutradan, na Šabat jutro, i
treći, najveći uspon tokom Minha, na kraju dana, kada se Šabat završava. A
onda, tokom ovog najvišeg stanja, pevamo pesmu Bnei Heihala. Tekst ove pesme
napisao je Sveti Ari, a melodiju je komponovao Baal HaSulam. Iz tog razloga,
zbog ujedinjenja Arija i Baal HaSulama u jednoj kompoziciji, mi, ulazeći u ovu
pesmu, zaista postižemo najviši uspon koji kabalista može da doživi pre opšte
konačne ispravke dok se čitav svet uzdiže do te iste Palate.
Otuda, ovo je veoma uzvišena
pesma, kao himna tog uspona. Ovo stanje, do sada, postižu samo oni koji
proučavaju kabalu, a kasnije će ga, kako očekujemo, postići i čitavo
čovečanstvo.
Komentar iz filma Melodije
Viših svetova, dr Mihaila Lajtmana
„Valcer” je veoma specifična melodija, istinski klasična, sa svim
karakteristikama valcera, i u skladu je sa jevrejskom tradicijom.
Ova melodija ne pripada Baal HaSulamu, iako nam je došla kroz
njega. On je nju čuo od svog rava, Admora iz Pursova, koji ga je podučavao.
Baal HaSulam je živeo u Varšavi, kao i njegovi roditelji. U
blizini Varšave postojalo je malo selo, Pursov, i u tom selu je živeo Rabi iz
Pursova, tako su ga nazivali. On je bio kabalista. Kada je Baal HaSulam
odrastao, počeo je da odlazi kod njega zajedno sa svojim ocem. Otac Baal
HaSulama je takođe učio sa Rabijem iz Pursova. Postepeno, kako je Baal HaSulam
odrastao, Rabi iz Pursova je počeo da ga približava sebi, objašnjavao mu je i
polako ga uvodio u unutrašnje Tore; ne u Gemara, Petoknjižje i druge klasične
knjige, već u unutrašnje Tore - nauku kabala. Zahvaljujući njemu Baal HaSulam
je postigao otkrivenost Stvoritelja, duhovno, i postao kabalista. Tokom
određenog perioda, Baal HaSulam je bio veoma blizak sa svojim učiteljem, ali
kasnije je počeo da otkriva da on prevazilazi njegov nivo. Baal HaSulam ga je
tada napustio i otišao u zemlju Izrael. Ovo mi je ispričao Rabaš, najstariji
sin Baal HaSulama.
Ova melodija potiče od Rabija iz Pursova, preneta je Baal
HaSulamu, od njega mom učitelju, od koga sam je i ja čuo. Komentar iz filma
„Melodije Viših svetova;, Dr Mihaila Lajtmana
Baal HaSulam je napisao marš u čast nekolicine koji su postigli
kraj ispravke, potpuno uzdizanje iznad svog ega i apsolutni altruizam, svojstvo
ljubavi i davanja svima. Ovaj marš je posvećen vrlo malom broju onih koji su
uspeli da dođu do kraja svoje lične ispravke (Gmar Tikun), u svakoj generaciji
kroz istoriju. Marš veliča i slavi velike ljude koji su postigli Viši sistem
prirode. To je priznanje jedinstvenosti, upornosti i sposobnosti da se uzdignu
iznad sebe i tokom svog života postanu gosti u najvišim dvoranama Stvoritelja.
