Javljati jutrom milost Tvoju
Lehagid Ba Boker Hasdeha izražava stanja koja kušamo. U našem svetu, kada zaspimo, mi u suštini gubimo svest, odvajamo se od sveta, od života. Ulazimo u stanje odvojenosti od života i ostaje nam jedino ono što se naziva Kista de Hayuta – stepen minimalnog života u nama, kada u suštini nismo sigurni da li ćemo (ako to možemo da pitamo na ovaj način) da se probudimo posle spavanja ili ne. Zašto ustajemo? Odjednom, primimo neko buđenje iznutra, i onda se budimo i ponovo nastavljamo naš život u novom danu.
Ali ovo stanje u kojem se odvajamo od stvarnosti i ulazimo u snove
je veoma posebno. Slična stanja postoje i u duhovnom, i to je zato što je sve
što postoji u korporalnom rezultat duhovnog.
Ovo je razlog zašto i u duhovnom postoje stanja koja se nazivaju „dan”, „veče” i „jutro”, samo što se u duhovnom sva ta stanja dešavaju tako što čovek sam stvara „dan”, „noć” i sva vremena; on sam sebe stavlja u sva ova stanja. Ukoliko sebe ne provodi kroz ova stanja, ukoliko sebe ne podstiče, ne napreduje, onda vreme ne prolazi, jer u duhovnom vreme ne postoji. Postoje jedino akcije, uzrok i posledica.
Tako, kada pojedinac „zaspi” u duhovnom značenju, to jeste, odvoji sebe od duhovne stvarnosti i dovede se u pospanost, u odvojenost od duhovnog – Stvoritelja, Viših sila – pojavljuje se pitanje: „Zbog čega će se opet probuditi?" Iz ovog razloga pojedinac izvršava posebne ispravke gde on priprema želju unutar sebe da se „uzdigne”. Ukoliko se on ispravno pripremi, Viša Svetlost se suprotstavlja njegovim željama i budi ga, kao što nas Sunce budi ujutru. Međutim, bez Svetlosti koja dolazi od Gore, čovek neće moći da se probudi.
U suštini, zbog toga nakon jednog „jutarnjeg ustajanja“, to jeste, ponovnog buđenja za duhovno (to se u duhovnom naziva „uzdizanje”), on veliča Višu silu, Stvoritelja koji ga je probudio i dao mu buđenje da postigne cilj stvaranja, ispravke, uzvišena, večna i savršena stanja. A zatim pojedinac peva: „Javljati jutrom milost Tvoju …“, jer je to zaista milost Višeg koja ga budi.
(Psalmi 92:1 Javljati jutrom milost tvoju, i istinu tvoju noću...)
Komentar iz filma „Melodije Viših svetova", Dr Mihaila
Lajtmana
